Jasna Dimitrijević (Lice ulice) | 24/10/2018

Novinari i novinarke glavni deo posla obavljaju u uslovima nesigurnosti, diskriminacije, cenzure i otvorenih pritisaka, koji na kraju rezultiraju autocenzurom.

Slavne parole poput „slobode“ i „nezavisnosti“, što su se nekoć kočile na zastavama „sedme sile“, opstaju još samo kroz legende o staroj slavi i klate se kao otužne prnje na jarbolu.

U praksi ovo znači da novinari privatnih medija češće nisu nego što jesu upoznati sa pravima, te ne prepoznaju kada su im prekršena ili uskraćena, u milosti su i nemilosti urednika koji su često bliski vlasnicima, mobing je sveprisutan, a pristup koji imaju ne rijetko neprofesionalan i senzacionalistički.

"Desio se slučaj kada sam radila intervju sa bivšim premijerom, sadašnjim predsednikom. Pokrenuo je verbalni sukob sa mnom tokom intervjua u njegovoj kancelariji zbog sadržaja mojih pitanja. Zvao je vlasnike Top Channela i zamolio ih da me otpuste. Stvarno sam mislila da ću izgubiti svoj posao ", objašnjava sagovornica.

Naši rezultati podižu svest o uslovima u kojima rade novinari iz zemalja Zapadnog Balkana

Ovaj projekat ima za cilj osnaživanje novinara u regionu Zapadnog Balkana, kao i pokretanje diskusije i razmenjivanje iskustva i pronalaženje rešenja za bavljenje pritiskom nad onima koji su svedoci nevidljivog nasilja i svakodnevnom funkcionisanju sa urednicima i izdavačima medija.

Neprofitni mediji na Kosovu često “od drveta ne vide slona”, odnosno uspevaju da postignu dobru i efikasnu pokrivenost u nekim temama, a ništa ili vrlo malo o drugim značajnim pitanjima, ne pružajući na taj način redovno i sveobuhvatno izveštavanje o događajima i političkim dešavanjima u zemlji.

"Neki projekti su nam prolazili, ali to nije dovoljno ni za približno pristojan život. Zbog toga smo prinuđeni da radimo nešto drugo što nema veze s novinarstvom. Ja se, recimo, danju bavim administracijom u jednoj firmi, a onda kad dođem noću kući - pišem. Pitanje je dokle je to izvodivo."

“Plate novinara su ispod svakog ljudskog dostojanstva, a poslednjih godina je novinaru bolje da radi na trafici nego za ono za šta se školovao, pojašnjava Jordanovska iskustva svojih kolega

Neprofitni mediji zavise od donacija koje primaju, te politika koje donatori imaju. Neki ne žele nikakav upliv u uredničke politike, dok se drugi ne libe tražiti prostor u kojem bi otvarale teme njima bitne, diktirajući time i interes javnosti.

“Postoji apsurdna situacija u javnom servisu, a to je da novinar što se manje bavi istraživačkim novinarstvom, to je više cenjen od strane odgovornih urednika i menadžmenta. Što se više bavi istraživačkim pričama, to se više smatra 'rizikom' za menadžment televizije, jer njegov posao ugrožava njihov dobar odnos sa najvećim političkim strankama."

Politički pritisci u javnom servisu doveli su do toga da su radnička prava u svakom pogledu srozala – niske plate, mobing koji ima veze sa uredničkim i političkim pritiscima kojima su novinari kontinuirano bili izloženi, kažu nam kolege koje su želele da ostanu anonimne.

“O pravima se nikada ne govori... Postoje samo obaveze. Novinari sami moraju da se edukuju i tako upoznaju nadređene o svojim pravima”, kaž jedan od novinara zaposlenih u Javnom servisu BiH

Kristina Ljevak, novinarka sa dugogodišnjim iskustvom u domaćim medijima, uslove u kojima rade novinari i novinarke opisuje kao “jezive”, dok Aleksandar Brezar, novinar javnog servisa, konstatuje kako mu se čini da nikada nije bilo teže baviti se novinarstvom u BiH nego je to danas.

„Prednosti ovakvog nezavisnog glasila ili medija su apsolutna sloboda, u izrazu, viziji i načinu djelovanja, ali je mana to što za sada ne možemo omogućiti zaposlenje uredničkom timu po socijalističkim principima, što znači nezavisno od profita“.

“U nekim slučajevima redakcije nijesu odvojene od sektora za marketing. Zbog toga se u praksi često dešavaju indirektni uticaji vlasnika ili marketing sektora na uređivačke politike medija”.

U rijetkim lokalnim medijima koji imaju stabilne finansije, mladi novinari sa fakultetskim obrazovanjem godinama ne uspijevaju da ostvare stalni angažman – punu platu, poreze i doprinose.

Učestali su telefonski pozivi i zahtevi naših kolega (sada portparola), koji u ime prethodne saradnje pokušavaju da traže da poštedimo nekoga - što je iznenađenje i za mene i za kolege koje se suočavaju s tim, kaže jedan od sagovornika

Naši sagovornici i sagovornice, koji su radili i rade u određenim privatnim televizijama, radio stanicama, portalima i u dnevnim novinama primarno naglašavaju da im je uskraćena mogućnost bavljenja novinarstvom – da se bave pre propagandom i da su prisiljeni da se ili svađaju, odu ili da šute.

“Ljudi su nam govorili: ‘Kad dođe nova vlast, uvek su smene. Šta sam se ja smena nagledao.’ Dođeš s pričom da je to normalno. Pa nije normalno. Gde je to normalno?”, kaže jedan od novinara.